Srbija je među zemljama s veoma visokom stopom zatvorske populacije, a prosečna starost zatvorenika je početkom 2023. bila najviša u Evropi, prema novom godišnjem izveštaju Saveta Evrope o stanju u evropskim zatvorima (SPACE I).
Iako je stopa zatvaranja bila u blagom porastu, broj zatvorenika je ostao manji od broja raspoloživih mesta u zatvorima, što pokazuje da je Srbija rešila problem pretrpanosti kaznenih ustanova.
U zatvorima u Srbiji je na kraju januara 2023. bilo 10.787 ljudi, odnosno 162 zatvorenika na 100.000 stanovnika, znatno iznad evropskog proseka (124), čime se svrstava među zemlje s veoma visokom stopom zatvorske populacije.
Zaključno sa 31. januarom 2023. godine, u 48 kaznenih ustanova u članicama Saveta Evrope obuhvaćenim izveštajem bilo je 1.036.680 zatvorenika, pri čemu ih je najviše bilo u Turskoj, gotovo 350.000.
Od kraja januara 2022. do kraja januara 2023. srednja stopa zatvaranja porasla je za 2,4 odsto u zemljama sa više od milion stanovnika.
U Srbiji je stopa zatvaranja porasla za 4,2 odsto, čime je svrstana među zemlje sa stabilnom stopom zatvorske populacije, odnosno u kojima su zabeležene manje promene.
Zatvorska administracija u Srbiji je za tih godinu dana potrošila gotovo 128 miliona evra.
Prosečni troškovi po zatvoreniku na dnevnom nivou bili su 131 evro u Evropi, a u Srbiji 33 evra.
U Srbiji je bilo 90 zatvorenika na 100 mesta u zatvorima, približno evropskom proseku.
Prenatrpanost zatvora je međutim i dalje akutan i uporan problem u značajnom broju evropskih zatvora, navedeno je u izveštaju Saveta Evrope.
Prosečna starost zatvorenka u evropskim kaznenim institucijama bila je 38 godina, a u Srbiji 50, više nego u svim drugim zemljama.
U izveštaju se navodi da je u zatvorima u Srbiji zaposlen jedan zatvorski službenik na 2,6 zatvorenika u odnosu na evropski prosek od 1,6 zatvorenika po službeniku.
Pet od 100 zatvorenika u Evropi su žene, a 27 odsto su stranci. U Srbiji su žene činile 4,2 odsto zatvorske populacije, a stranci 4,1 odsto.
Prosečna dužina zatvorske kazne 2022. godine bila je 11,8 meseci u Evropi, a u Srbiji 6,8 meseci.
Krivična dela u vezi sa drogom i dalje su najčešća glavna osuda među zatvorenicima u 45 zatvorskih uprava koje su dostavile ove podatke. Prestupnici osuđeni zbog tih dela činili su 18,5 odsto zatvorske populacije, zatim ubistvo ili pokušaj ubistva (12,8 odsto), krađa (11,5 odsto), pljačka (7,7 odsto), napad i zlostavljanje (6,7 odsto), seksualna krivična dela isključujući silovanje (4,6 odsto), silovanje (4,3 odsto), privredni ili finansijski kriminal (tri odsto) saobraćajni prekršaji (tri odsto).
U Srbiji je 29 odsto zatvorenika osuđeno za krivična dela u vezi s narkoticima. Više od četvrtine svih prestupnika osuđeni su zbog tih dela u još osam zemalja sa više od 500.000 stanovnika.
U istraživanju je učestvovalo 48 od 51 zatvorskih administracija u članicama Saveta Evrope, a jedine koje nisu učestvovale su iz Bosne i Hercegovine.
radiostoplus
