Da li će Srbija uskoro na izbore i koje? Predsednica Vlade stavila je ostavku na sto, a predsednik ocenio da su prevremeni izbori izvesni. Četiri dana kasnije analitičari kažu – neće skoro, a neće ih ni opozicija.
“Računajte da je moja ostavku na stolu. Računajte na tu ostavku”, rekla je premijerka Ana Brnabić u obraćanju javnosti 7. juna.
“Mi smo spremni da se o datumu izbora i da li eventualno da budu uz još neke izbore dogovaramo sa onima koji koji bi voleli da imaju gradske ili opštinske izbore, a nikako neke druge. Uvek smo spremni da se dogovaramo, ali to nije pitanje nečije partijske volje, već pitanje razgovora svih političkih činilaca”, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Pitanje prevremenih izbora i dalje je bez odgovora. Ni posle izjava predsednice Vlade i predsednika sredinom protekle nedelje nije poznato kada bi se na birališta moglo. Znaju se ranije izneti stavovi – vanredni izbori za vladajuću koalciju su izlaz iz krize, dok za opozicione stranke koje učestvuju u organizaciji protesta – nisu tema, dok se ne ispune zahtevi sa protesta.
Među njima su promene u vladi i odlučnije postupanje državnih organa u rešavanju najvećih društvenih problema.
“Ovde se radi o situaciji gde se strategije vladajuće koalicije i opozicije razilaze. Opoziciji je više u interesu da preko protesta pritiska vlast i da vlast pristane na zahteve ili da vlast oslabi u javnom mnjenju i da se onda ide na izbore. Vladajućoj koaliciji više odgovara da se ni na koji način ne dovodi u pitanje ono što je njihova trenutna pozicija i tu se nalazimo u nekoj vrsti pat-pozicije sve do onog momenta dok jedna ili druga strana ne preuzme kontrolu, agendu”, kaže Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a.
Dok levo orijentisani deo opozicije najavljuje radikalizaciju protesta, među pripadnicima desnog opozicionog bloka čuli su se pozivi na prevremena izbore. Dveri i Nova Demokratska stranka Srbije traže ostavke predsednika Vučića i vlade.
“Desno orijentisanoj opoziciji za nijasnu više odgovaraju izbori, jer bi na taj način oni prebacili agendu na ono što njima jeste važnija tema u ovom trenutku protesta, a to je Kosovo. Međutim, koliko god da insistiraju na izborima, meni se čini da će izbori biti raspisani tek onog momenta kada se na neki način uđe u neku relativno relaksiraniju situaciju između ove grupe ljudi koja se nalazi na ulicama i vladajuće koalicije”, kaže Klačar.
Do relaksacije moglo bi se razgovorima predstavnika dve strane, saglasni su analitičari. Jedinstveni i u tome da dijalog za sada nije izvestan – predstavnici opozicije ne odazivaju se pozivu vlasti.
Ipak, ako do dijaloga dođe, veruju, teme bi mogle biti slične onima iz 2021. godine – više medijskog prostora, uslovi glasanja, možda i izborni prag.
“Ja mislim da povećanje cenzusa neće nešto mnogo promeniti, jer i da se ne poveća cenzus mislim da bi sada većina partija izašla u nekoj vrsti koalicije. Mislim da se ka tome negde ide, da se desnica ukrupnjava, da ova demokratska opozicija, neka levica pretpostavljam da će ići u jednoj ili dve kolone. S druge strane, imamo vladajuću koaliciju, koja mislim da će ostati zajedno i na narednim izborima”, kaže Predrag Lacmanović iz marketinške agencija “Faktor plus”.
Naredni izbori bi trebalo da budu redovni pokrajinski i lokalni 2024. godine, osim ako ranije ne budu raspisani vanredni parlamentarni i najavljivani beogradski izbori.
