Danas i sutra bi?e najtopliji dani od po?etka leta. Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovi?Batut” izdao je preporuke gra?anima kako postupati u vrelim danima.
Na podru?ju cele Srbije na snazi su crveni i narandasti meteo-alarm, a iva na termometru dosti?i ?e i 40. podeljak. Zbog toga je vano da pratimo savete stru?njaka.
Stalno rashla?ujte svoj dom
Trudite se da vam ivotni prostor uvek bude rashla?en. Idealno bi bilo odravati sobnu temperaturu ispod 32 stepena tokom dana, odnosno ispod 24 stepena tokom no?i. Ovo je naro?ito vano za decu uzrasta do dve godine, osobe starije od 65 godina, kao i za hroni?ne bolesnike.
Iskoristite no?ni vazduh da rashladite svoj dom. Otvorite sve prozore i drite roletne (alone, zastore) podignute tokom no?i i ranog jutra, kada je spoljana temperatura nia.
Smanjite toplotno optere?enje u svom stanu ili ku?i u najtoplijem delu dana. Zatvorite prozore i prozorske zastore, posebno one na sun?anoj strani. Isklju?ite veta?ko osvetljenje i sve elektri?ne ure?aje koji vam nisu neophodni.
Oka?ite vlane ?arave na otvorene prozore kako biste rashladili vazduh u sobi, ukoliko nemate klima ure?aj. Ako vam je stambeni prostor klimatizovan, zatvorite vrata i prozore.
Ventilatori mogu delimi?no da rashlade prostoriju, ali pri temperaturi iznad 35 stepeni ne mogu da spre?e opasnost od pojave poreme?aja zdravlja izazvanih toplotom.
Ne izlaite se toploti
Pre?ite u najhladniju prostoriju u stanu, pogotovo no?u. Ako nemate mogu?nosti da rashladite svoj stan/ku?u, provodite dva do tri sata dnevno u rashla?enom prostoru van ku?e (na primer u klimatizovanim javnim zgradama).
Izbegavajte boravak napolju u toku najtoplijeg dela dana (od 10 do 17 ?asova).
Koliko moete, izbegavajte naporne fizi?ke aktivnosti. Ako morate da ih obavljate, ?inite to u toku hladnijeg dela dana, rano ujutru ili kasno popodne.
Tokom boravka na otvorenom preporu?uje se kretanje po hladovini i ?e?i odmori.
Novoro?en?ad, odoj?ad i mala deca posebno su osetljiva na visoke temperature vazduha, pri ?emu ?esto ne ispoljavaju brzo znake i simptome kao odrasli. Izbegavajte da izvodite bebe i decu napolje za vreme toplotnog talasa. Ako ih izvodite, ?inite to samo u ranim jutarnjim ili ve?ernjim satima.
Starije osobe se ne smeju izlagati sun?evom zra?enju u najtoplijem delu dana, posebno ne stariji sr?ani bolesnici kao i oboleli od e?erne bolesti. Ukoliko starija osoba mora da iza?e iz ku?e, preporuka je da to uradi u ranim jutarnjim ili ve?ernjim satima.
Rashla?ujte telo i hidrirajte svoj organizam
Tuirajte se mlakom vodom, nekoliko puta na dan. Moete da primenjujete i hladne obloge, pekire, sun?ere, kupke za stopala, itd.
Nosite laganu, komotnu ode?u od prirodnih materijala, svetlih boja. Ako izlazite napolje, nosite eir ili kapu sa irokim obodom i nao?are za sunce.
Koristite pamu?nu posteljinu.
Redovno unosite te?nost, pre svega vodu. Isklju?ite alkohol, smanjite unos kafe i bezalkoholnih pi?a sa puno e?era. Uzimajte manje, a ?e?e obroke. Izbegavajte teku i visoko kalori?nu hranu.
Bezbednost u putni?kom automobilu na visokim temperaturama
Krenite na put odmorni.
Pre ulaska u vozilo koje je stajalo na suncu, obavezno otvorite prozore i vrata, uklju?uju?i i prtljanik, nekoliko minuta radi provetravanja i rashla?ivanja automobila.
Upotreba klima ure?aja treba da omogu?i da unutranja temperatura bude nia pet do sedam stepeni od spoljanje.
Pravite pauze tokom vonje. U toku vonje po visokim temperaturama, i duim relacijama, potrebno je da se prave pauze na svaka dva sata po 15 minuta.
Provetravanje vozila, unos dovoljne koli?ine te?nosti i lagano istezanje otkloni?e prve znake umora koji se obi?no javljaju nakon drugog sata vonje.
Nikada decu, kao ni ivotinje, ne ostavljajte u parkiranom vozilu ako su spoljanje temperature visoke. Deca su osetljiva na ekstremne temperature, pa se mogu pregrejati tri do pet puta bre nego odrasle osobe. U slu?aju pregrejavanja kod dece, moe do?i do toplotnog udara koji moe imati fatalne posledice.
Pomozite drugima
Redovno proveravajte kako su vam ?lanovi porodice, prijatelji i susedi, koji ive sami.
Osobama koje su pod zdravstvenim rizikom (deca, trudnice i osobe starije od 65 godina) mogla bi da zatreba pomo? tokom vrelih dana.
Ako neko od njih uzima lekove, proverite sa njihovim lekarom da li ti lekovi uti?u na termoregulaciju. Ako imate zdravstvenih problema lekove drite na temperaturi ispod 25 stepena ili u friideru (pro?itajte uputstvo o ?uvanju dato uz lek).
Zatraite medicinski savet ako patite od nekog hroni?nog oboljenja ili istovremeno uzimate vie razli?itih lekova.
Ako se vi ili neko drugi ne ose?a dobro
Potraite pomo? ako ose?ate vrtoglavicu, slabost, uznemirenost, intenzivnu e? ili imate glavobolju; to je pre mogu?e pre?ite u ohla?en prostor i izmerite telesnu temperaturu.
Popijte nekoliko gutljaja vode ili vo?nog soka sobne temperature.
Ako vam se jave bolni gr?evi u mii?ima (oni su, ina?e, ?esto posledica dueg vebanja po veoma toplom vremenu, posebno ako su se javili u mii?ima nogu, ruku ili stomaka), sklonite se u hlad ili u?ite u rashla?eni prostor. Po?nite postepeno da unosite te?nost, najbolje vodu. Ako toplotni gr?evi potraju due od jednog sata treba da potraite lekarsku pomo?.
Obratite se lekaru ako osetite neuobi?ajene simptome ili ako simptomi dugo traju. Ako primetite kod nekog od ?lanova vae porodice ili ljudi kojima pomaete toplu, suvu kou i buncanje, pojavu gr?eva i/ili nesvesticu, odnosno gubitak svesti, odmah pozovite lekara/hitnu pomo?. Dok ?ekate na pomo?, pokuajte osobu da rashladite hladnim oblogama, dajte joj da pije te?nost, oslobodite je vika ode?e.
izvor: RTS
