Krajem 2024. dinarska štednja dostigla je dosad najviši nivo – 191,2 milijarde dinara. Nataša Poniger iz Narodne banke Srbije rekla je da pored dinarske raste i devizna štednja. Ispltivost dinarske štednje proizilazi i zbog povoljnijih kamatnih stopa i to što se na dinarsku štednju ne plaća porez, napominje Poniger. Odnos euro-dolar ne može da utiče direktno na kretanje eura prema dinaru na domaćem deviznom tržištu, navodi Poniger.
Štednja u dinarima se u proteklih 12 godina povećala 11 puta – to su poslednji podaci Narodne banke Srbije.
Dodaje da je ta štednja u poređenju sa 2012. godinom povećana za gotovo 11 puta, a njen rast 2024. godine, kada se posmatra u apsolutnom iznosu, je rekordni.
Dinarska štednja povećana za 53,3 milijarde
“U 2024. godini dinarska štednja povećana je za 53,3 milijarde dinara, a kada posmatramo procentualno, također dolazimo do veoma visokog rasta dinarske štednje prošle godine od gotovo 40 odsto. Pored dinarske raste i devizna štednja, što je također odraz poverenja stanovništva u bankarski i finansijski sistem Srbije“, navodi Poniger.
Međutim, kaže ona, taj rast devizne štednje je umjeren, dok je rast dinarske štednje izuzetno dinamičan.
Koji su razlozi rasta dinarske štednje
“Jedan od razloga ovako dinamičnog rasta dinarske štednje jeste atraktivnost i isplativost dinarske štednje u poređenju sa štednjom u eurima, koja je dominantna u deviznoj štednji. Narodna banka Srbije redovno na svakih šest mjeseci objavljuje rezultate analize isplativosti dinarske i štednje u eurima i te analize ukazuju na veću atraktivnost i isplativost dinarske štednje u poređenju sa štednjom u eurima. Poslednja takva analiza izrađena je i objavljena sredinom februara ove godine. I ona ukazuje na to da je štednja u dinarima isplativija kako u kratkom, tako i u dugom roku“, kaže ona.
Konkretni primeri
Prema njenim riječima, u tom izvještaju koji je objavljen na sajtu Narodne banke Srbije, na konkretnim primerima je ukazano koliko je to isplativije.
“Recimo, ukoliko je štediša uložio iznos od 100.000 dinara krajem 2023. godine, na rok od tri mjeseca, u poređenju sa ulaganjem evroekvivalenta, on bi ulaganjem u dinarsku štednju ostvario za oko 500 dinara više u tom periodu oročenja, u poređenju sa ulaganjem na deviznu štednju u eurima“, kaže Poniger.
Kada je rok duži, ta razlika je još veća. Recimo, na godinu dana ostvario bi za oko 2.200 dinara više u poređenju sa tim da je štediša ulagao u štednju u eurima.
“Slični rezultati dobijaju se i kada, recimo, posmatramo period od 2012. godine i kada se ti ulozi na godinu dana obnavljaju iz godine u godinu. U tom slučaju, u tom 12-godišnjem periodu, razlika između dinarske i devizne štednje iznosila bi oko 48.000 dinara, što nije tako mala razlika”, kaže ona.
Dinar je pod uticajem velikog broja faktora iz domaćeg, ali i iz međunarodnog okruženja.
Pod uticajem je, kako kaže, i geopolitičkih kretanja i raznih kriza koje dolaze iz međunarodnog okruženja.
izvor: RTS
